Explore
Also Available in:
iStockphotoglobe

Исаија 40:22 и облик Земље

Аутор: Доминик Стетам (Dominic Statham)
Превод: Земља није равна

Објављено: 11. августа 2016. године.

У Књизи пророка Исаије, стих 40:22 почиње речима: „Он [тј. Бог] седи над кругом земаљским.“ Неки на основу овога тврде да Писмо учи како Земља има облик пљоснатог диска, а не кугле. Међутим, чак и да изворно значење на хебрејском језику заиста упућује на круг, то не указује нужно на нешто пљоснато; сфера изгледа као круг када се гледа одозго – у ствари, тако изгледа одакле год да се погледа. Штавише, постоји добар разлог да се верује да би реч, преведену као „круг“, било боље превести као „сфера“.

Хебрејска реч, која је у питању, гласи חוּג (ẋуг), и такође се налази у Књизи о Јову 22:14, где је у многим верзијама Библије преведена као „свод“. На пример, у преводу Ивана Шарића (прим.прев.) пише: „Облаци га застиру: не може видјети ништа, хода по своду небеском.“ Јасно је да „свод“ има смисао нечег тродимензионалног, и то је примарно значење речи ẋуг у чувеном Браун-Драјвер-Бригсовом Лексикону хебрејског и енглеског (Brown-Driver-Briggs Hebrew and English Lexicon).1 У савременом хебрејском, на сферу упућује реч חוּג (ẋуг), као и речи כַּדוּר (кадур), גַלגַל (галгал) и מַזָל (мазал).2 У арапском (још једном семитском језику), реч за лопту је كُرة (кура), а управо је том речју преведена реч ẋуг из Исаије 40:22 у Ван Дајк-Бустанијевој Библији на арапском (Van Dyck-Boustani Arabic Bible) из 1865. године.

Као додатни аргументи би могли да послуже и појмови савремених европских језика који означавају сферу. Филолози су открили велики број индоевропских речи које изгледају као да су повезане са семитским речима, било да имају исто порекло, било да су позајмљене у далекој прошлости.3 Иако не постоје посебни докази који потврђују ту везу у случају хебрејске речи ẋуг, може да буде индикативно то што у индоевропским језицима постоје речи које слично звуче, а недвосмислено упућују на предмет у облику сфере, нпр. kugel (средњи високонемачки), kula (пољски), кугла (српско-хрватски) и gugā (њихов прото-индоевропски корен).4,5,6

wikimedia.orgbible
Хебрејско-латинска Библија, коју је приредио Бенито Ариас Монтано, први пут штампана 1528. године. У њој се користи латинска реч globus за превод речи ẋуг у Књизи пророка Исаије 40:22.

Разне верзије Библије на латинском језику из 16. века указују на то да су средњовековни преводиоци схватали да се реч ẋуг из Исаије 40:22 односи на сферни облик Земље. На пример, Санте Пањини (Santes Pagnino)7 је на овом месту користио реч sphaera, док су реч globus користили Бенито Ариас Монтано (Benedictus Arias Montanus) и Франсоа Ватабл (François Vatable).8 У 17. веку, Ђовани Диодати (Giovanni Diodati)9 је у свом преводу користио реч globus, док је у 18. веку холандски хебраиста Кемпе Витринга (Campeius Vitringa)10 користио реч orbis.11 У новије време, шпанска Јерусалимска Библија12 користи реч orb, док италијанска Riveduta13 користи реч globo.

Закључак

Иако је у већини савремених верзија Библије реч ẋуг преведена као „круг“, постоје добри аргументи да „сфера“ упућује на смисао изворне хебрејске речи. Током историје су преводиоци често заступали ово становиште, користећи латинске речи sphaera, globus и orbis, које упућују на облик кугле. Првенство које у новије време добија реч „круг“ могло је да проистекне из веровања да су људи који су живели у време Исаије били сувише заостали да би схватили праву природу Земље. То је, међутим, мало вероватно, с обзиром да стихови Књиге о Јову 26:7, написани вероватно неколико векова пре Исаије, да је Бог „обесио Земљу ни на чему“, упућују на то да су стари Јевреји имали прилично напредно разумевање космологије.

Сви се слажу да ẋуг означава заобљеност, а из уобичајене употребе је јасно да то може да се односи на дводимензионалну или тродимензионалну геометрију. Стога, не може да се тврди да Исаија 40:22 јасно учи да Земља има облик диска. Штавише, чак и да се реч ẋуг овде односи на круг, то не упућује нужно на спљоштеност, пошто кугла изгледа као круг одакле год да се погледа.

Извори и појашњења

  1. Brown, F. et al., Brown-Driver-Briggs Hebrew and English Lexicon: With an Appendix Containing the Biblical Aramaic, Hendrikson Publishers, USA, reprinted January 1999 from the 1906 edition, p. 295; biblehub.com/hebrew/2329.htm. Повратак на текст.
  2. Ben-Yehuda, E. and Ben-Yehuda, D, Hebrew Dictionary, Pocket Books (Simon & Schuster), USA, 1961, p. 252. Повратак на текст.
  3. Levin, S., Semitic and Indo-European: The Principal Etymologies, vol. 1, John Benjamins, USA, 1995. Повратак на текст.
  4. Buck, C.D., A Dictionary of Selected Synonyms in the Principal Indo-European Languages, University of Chicago Press, Chicago, 1949, pp. 907–8. Повратак на текст.
  5. López-Menchero, F., Proto-Indo-European Etymological Dictionary, indo-european.info/indo-european-lexicon.pdf, 2012. Повратак на текст.
  6. Proto-Indo-European Etymological Dictionary, Asociación Cultural Dnghu; dnghu.org. Повратак на текст.
  7. Санте Пањини (Santes Pagnino) (1470–1541), италијански доминиканац, један од водећих филолога 16. века (прим. прев.). Повратак на текст.
  8. Бенито Ариас Монтано (Benedictus Arias Montanus) (1527–1598), шпански оријенталиста и преводилац Библије; Франсоа Ватабл (François Vatable) (1495–1547), француски хебраиста и преводилац Библије (прим. прев.). Повратак на текст.
  9. Ђовани Диодати (Giovanni Diodati) (1576–1649), италијанско-швајцарски теолог и преводилац Библије (прим. прев.). Повратак на текст.
  10. Кемпе Витринга (Campeius Vitringa) (1693–1723), холандски хебраиста и преводилац Библије (прим. прев.). Повратак на текст.
  11. John Gill’s Exposition of the Bible, footnote to Isaiah 40:22; biblestudytools.com. Повратак на текст.
  12. Јерусалимска Библија (Biblia de Jerusalén) је први пут у целости објављена 1956. године (прим. прев.). Повратак на текст.
  13. Италијанска Riveduta је први пут објављена 1924. године (прим. прев.). Повратак на текст.